Roditelji vs. tinejdžeri

Nailazite li i vi na komentare i uverenja da su tinejdžeri sve buntovniji, da se ne može do njih dopreti? Da žive u sopstvenom svetu i ne žele da komuniciraju sa roditeljima. Niko nema autoritet nad njima. Nevaspitana si i svojeglava. Ili, možda, vi imate baš takvo iskustvo…

Pa, želim sa vama podeliti nekoliko istina. Istina posvećenih svim roditeljima. Ukoliko ih razumete i prihvatite, možete ostvariti mnogo bolji odnos sa svojom decom.

Istina broj 1:

Ako želite da vaspitate svoju decu pravilno, prvo vaspitajte sebe, a oni će videti dobar uzor.

U slučaju da im govorite o određenim normama ponašanja, a vi sami ne poštujete ta pravila, ne samo da vas neće poslušati, već vam neće ni verovati!

Zar vam situacija u kojoj roditelj pušač govori svom detetu kako je pušenje štetno za zdravlje, ne deluje apsolutno apsurdno? Upravo tako deluje i tinejdžerima! Zašto bi, zaboga, bilo ko poslušao savet nekoga ko radi upravo suprotno od onoga što propagira?

Ili: “Moraš da legneš na vreme, nema ostajanja posle ponoći!”, dok iz dnevne sobe trešti TV do 3 sati ujutru.

Ili: “Ostavi taj telefon! Oslepećeš od stalnog gledanja u ekran. Ima života i van društvenih mreža!”, dok skrolujte dnevnu štampu na svom tabletu…

Ovo su samo banalni primeri, ali vrlo učestali u većini porodica na našim prostorima. Dok roditelji zagovaraju jedan model ponašanja, njihov primer pokazuje totalno suprotni model, što dovodi do zbunjenosti i revolta kod dece, a samim tim do bojkotovanja pravila koje su roditelji postavili.

Pa, ukoliko želite da vaše dete bude više napolju, što dalje od interneta, uhvatite ga za ruku i prošetajte.

Želite da više uči, motivišite ga.

Ne želite da puši, igrajte basket sa njim vikendom, neka sa vama zavoli sport i zdrav život.

Želte da se hrani zdravo, podelite sa njim taj smuti od spanaća, iako je grozan.

I ne zaboravite, na primeru se najbolje uči.

 Istina broj 2:

Ako ih vaspitavate da ne slušaju druge, onda morate biti svesni da ih vaspitavate da ne slušaju ni vas.

Ukoliko savetujete dete da ne sluša tuđe kritike i da misli svojom glavom, morate biti svesni da će ono želeti da misli svojom glavom uvek! Čak i u slučaju kada vi želite da mu stavite do znanja da bi trebalo da postupi onako kako vi kažete.

Zbog toga učite svoje dete da prilikom odlučivanja bude temeljno, da misli glavom, ali i srcem, da ne žuri u donošenju odluka i da posluša savete, ali da na kraju samo odluči.

Pri tom ga ohrabrite time da ni jedna odluka nije pogrešna, svaka nas vodi na određeni put i donosi nam vredno iskustvo, na nama je samo da ta iskustva implementujemo i njima gradimo svoju mudrost.

I nemojte se nikako srditi i dolaziti u konflikt sa svojim detetom, ukoliko ne želi da učini ono što ste vi umesto njega odlučili. Jer vas to neće nikuda odvesti, osim u polje nepoverenja i frustracije.

Budite podrška svom detetu uvek, ali ne i njegova senka. Ukoliko mu dozvolite da odluči za sebe, osetiće odgovornost. Osetiće se vrednim i važnim. I lakše će potražiti pomoć od vas ukoliko ima neku nedoumicu.

Istina broj 3:

Roditeljsko vaspitavanje deteta traje do 13./14. godine, posle toga im je potreban prijatelj, a ne diktator.

Vaspitačka uloga roditelja traje do početka puberteta, do tada će dete biti poslušno, smatraće vas autoritetom i osobom koja puno zna. Vaše godine ići će vam u prilog, jer u detetovim očima vi ste odrasla, zrela osoba, puna životnog iskustva.

Ovaj period, kada vam dete dozvoljava da ga “oblikujete”, iskoristite mudru. Jer onda kada dete uđe u stadijum adolescencije i počne da shvata život, želeće (sa potpunim pravom) da odlučuje o sebi. Tada ono primarno vaspitavanje prestaje.

A ukoliko dete shvati da se vi ne ponašate u skladu onih moralnih normi kojima ste njega učili, onda nećete moći da uspostavite odnos sa njim u sledećoj fazi odrastanja, jer vam neće verovati.

Ono što je detetu potrebno u toku puberteta, a i kasnije, jeste prijatelj. Neko kome se može poveriti i sa kim može razgovarati o svojim problemima, a da pri tom ne nailazi na prekorne poglede, omalovažavanje njegovih problema i smatranje da su to “gluposti”.

Detetu je u tom periodu potrebno saosećanje. Roditelji su često opterećeni svojim “većim” problemima, tako da ne slušaju svoje tinejdžere, čak iako oni pokušaju da im se obrate. Zbog toga, vrlo često, u tom periodu dolazi do prekida komunakacije i deca blokiraju roditeljima pristup sebi.

Vrlo se često može čuti od roditelja: “Od kad je u  pubertetu, ništa me ne sluša.”, ali istina je malo drugačija. Onaj koji ne čuje je, zapravo, roditelj. Jer u periodu puberteta prestaje “zapovednički” odnos, odnosno, odnos u kome roditelj naredi, dete ispuni. Već mora da postoji interakcija između deteta i roditelja, ali i uvažavanje onoga što ono ima da predoči.

Ukoliko dete ne nailazi na odgovor od strane roditelja, ono se okreće od njega i logičkim sledom događaja poverava se svojim prijateljima. Onima koji razumeju njegov problem i saosećaju se sa njima.

A zašto roditelj ne bi bio upravo taj pravi prijatelj kome dete može da se poveri? Zašto radi roditeljskog ega i ne prihvatanja da dete odrasta, uništavati godinama građen najlepši odnos?

Istina broj 4:

Vi ste stvorili njegovo telo, ali to ne znači da polažete pravo na njegov život.

Vi ste učinili sa dodje na ovaj svet, stvorili ste njegovo telo i udahnuli mu život. Naučili ste ga moralnim normama i kako da se stara o sebi i funkcioniše u društvu. Ali to ne znači da vi posedujete njegov život. Pustite ga da donose svoje odluke za sopstveni život koji će on živeti, a vi živite svoj.

Ne volite da vam drugi sole pamet i govore vam šta sa svojim životom da radite, zar ne? Nemojte onda to očekivati ni od svog deteta. Dajte mu savet ukoliko ga traže, budite mu prijatelj, ali nikako gospodar njegovog života. Jer, na kraju krajeva, vi ste rođeni samo nekoliko godina pre njega, a to ne znači da je sva inteligencija u vama.

Imate više iskustva, to je tačno. Ali dopustite njemu da stekne svoje, jer ukoliko ga prisiljavate da se ponaša onako kako vama odgovara, naići ćete samo na odbijanje i konflikte. Izgubićete njegovo poverenje, a onda više nikada ništa nećete moći da uradite za njega, čak iako to zaista jeste za njegovo dobro. Jednostavno vam neće verovati.

Istina broj 5:

Vi niste savršeni.

Ne predstavljajte sebe detetu kao idealno biće, bez grešaka i mana, jer dete nije slepo i gluvo. Kad tad, shvatiće da ste i vi osoba od krvi i mesa, a onda će se u njegovoj glavi slomiti slika o vama, prepoznaće je kao laž, čime ćete izgubiti njegovo poverenje.

Budite iskreni prema sebi i prema njemu, ceniće to i izgradiće sa vama čvrst prijateljski odnos i kada odraste.

Istina broj 6:

Baš onog trenutka kada dete najjače viče da mu niste potrebni i da se pomerite, tada ste mu potrebni najviše!

Ono što čujete kao bes, zapravo je patnja koja izaziva bol. Patnja zbog toga što vam ne veruje. Zato nemojte okretati glavu na drugu stranu i svaljivati krivicu na dete. Govoriti da je buntovno i bezobrazno, da vas gura od sebe, iako ste toliko toga uradili za njega u životu.

Zastanite, zagledajte se u sebe i razmislite kada je i zbog čega vaše dete prestalo da vam veruje. Ali budite iskreni. Možda vam se neće svideti saznanje o sebi koje ćete spoznati. Ali prihvatite ga, oprostite sebi, a onda počnite da gradite poverenje sa svojim detetom ispočetka. Jer, zapamtite, što glasnije viče da mu ne trebate, to ste mu potrebniji.

Istina broj 7:

Lako je biti roditelj malom detetu, biti prijatelj zreloj i svesnoj osobi je ono čemu bi svaki roditelj trebalo da teži.

 

 

Osvežite se i krenite. Život vas čeka.

error
Ovaj unos je postavljen u Blog. Označiti link.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *