Ključ za uspeh

 

Kiša je još uvek padala kada su se, žureći preko trga, Katarina i njena nova asistentkinja zaputile do obližnjeg kafića.

“Pauza je neformalno vreme kada se najviše uči.“, bila je Cecina parola.

Stresavši svoj žuti kišobran Katarina je sela u omiljeni kutak  bašte kafea Pariz. Volela je da u tom vintidž ambijentu popije latte od vanile.

Ceca je gestikulirala konobaru da im donese kafe.

“Kako samo lepo uklopite te dezene. “, divila se stajlingu svoje šefice.

Katarina se blago osmehnula ispravivši svoju košulju, upasanu u dugu belu suknju sa crnim tufnama.

“Ah, sve to dođe sa vremenom. Prvo se središ iznutra, a onda obučeš ono što paše tvom duhu.”, odgovorila je dodirujući trouglasti privezak na svom lančiću.

“Pričajte mi o tome. Kako ste tako smireni i pored toliko posla u redakciji? Uredništvo nije nimalo jednostavno, a Vi sa osmehom sve obavljate.”

“Nije to baš kratkoročno postignuće.”, pokušavala je da objasni Katarina. “U početku sam i sama bila jako dezorganizovana. Letela sam kao muva bez glave. Ali, time sam dobijala samo podočnjake, aritmiju i glavobolju.”

“Ne mogu da Vas zamislim takvu.”

“Oh, da. Toliko sam opterećivala sebe da sam u jednom trenutku kolabirala. Završila sam na infuziji zbog premora. A nakon detaljnih analiza mi je utvrđena užasna dijagnoza. Nisam ni sanjala da to može da mi se dogodi u dvadeset šestoj godini.”

“Šta Vam se dogodilo?”, pitala je zapanjeno Ceca, već se ježeći od pomisli na najgore solucije.

Nakon nekoliko trenutaka pauze, tokom kojih je oklevala, boreći se između želje da skrene pažnju na ono što je bitno i toga da brzo potisne nemile uspomene, Katarina nastavi tiho: “Dijagnostikovan mi je tumor na jednom od jajnika. Na sreću, na vreme je uočen i operacijom otklonjen.”

Cecine oči se još više raširiše. Na licu joj se video strah, saosećajnost i žaljenje. Nije imala pojma da se žena kojoj se toliko divi suočila sa takvim užasom.

“Sada ste dobro, zar ne? Izlečili ste se?”

“Sada jesam. Nakon hitne operacije, a tokom perioda oporavka, odlučila sam da se mnogo više brinem o svom zdravlju. Da osluškujem svoje telo  i da učinim sve što je u mojoj moći da budem dobro. Shvatila sam tada da u velikoj meri od mene zavisi kako ću živeti i da li ću živeti. Nisam želela da odustanem od posla novinara, iako je pun stresnih situacija, pa sam morala da naučim da dobro isplaniram svoj dan. Da jasno odredim prioritete i da svoje telo i um dovedem u balans.”

“Kako Vam je to pošlo za rukom?”

“Po preporuci svog terapeuta, upisala sam se na jogu. Tamo sam naučila pravilno da dišem i da budem u skadu sa svojim telom. Naučila sam se disciplini.  Uz pomoć joge, ja se čistim od nepotrebnih sadržaja. To mi oslobađa prostor da se bavim onim čime želim i da se dobro osećam. Zato biram da svako jutro započnem vežbama. Ustanem u 6:30h, a već u 6:36h pozdravljam Sunce. Ovaj ritual mi pomaže da smirenije pristupim dnevnim aktivnostima.”

“Divno je što ste tako jaki i što ste uspeli da se izborite za svoje zdravlje. Pitala sam se kako to da se uvek osmehujete ljudima na poslu, a sada uviđam da je to verovatno zbog Vašeg jutarnjeg rituala.”, osmehnula se Ceca, srknuvši espreso.

“Verovatno. Prijatno mi je da sarađujem sa svojim kolegama i klijentima i želim da se i oni tako osećaju pored mene.”

“To Vam ide vrlo dobro. Ali kako se nosite sa stresom? On je veliki okidač kada su mnoge nezdravosti u pitanju. A i sami ste rekli da je naš posao vrlo stresan, pogotovo ta odgovornost koju kao urednik nosite.”

“Oh, stres. Na žalost, nisam mogla da izolujem. Ali meditacija mi mnogo pomaže da ga kanališem. Uz disanje dopuštam da stresne misli i osećaji prođu kroz mene i da napuste moje telo. Sprovedem ih, kao goste koje ispraćam iz kuće.”, ispružila je ruku ispred sebe blago nakrivljujući glavu.

Obe su se nasmejale ovom poređenju.

“Zaista lako zvuči kada Vi to govorite. Volela bih da i sama dostignem naj nivo, ali i da preskočim bolesti.”

“Naravno da i ti to možeš! I što se pre okreneš sebi, biće ti lakše. Usredsredi se, za početak, na svesno disanje. A zatim polako uvodi i ostale elemente u svoju svakodnevicu. Probaj jogu, meditaciju ili bilo koju drugu tehniku ili veštinu koja će ti doneti mir i osećaj za bolju organizovanost. Sve je pitanje upornosti, strpljenja i kontinuiteta. Pokušaj, nećeš se pokajati!”

Sunce je uspelo da savlada oblake. A i njihova pauza bila je pri kraju, pa su, gazeći sandalama po plitkim baricama, krenule nazad u redakciju.

 

“Nije loše podeliti sa nekim bolni segmet iz svog života. Nekako je relaksirajuće, a drugima može biti i korisno.”, pomisli zadovoljno Katarina.

Ovaj unos je postavljen u Priče. Označiti link.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *